Трипо Д. Спахић-Ратина
Трипо Спахић
Н А С Е Љ Е Р А Т И Н А
Књигу посвећујем мојим драгим родитељима Данилу и Јованки у знак захвалности и мом драгом брату Лазару Сретеновићу.
Краљево-Ратина
2011. године
Предговор
Идеју за ову књигу дали су ми моје колеге са oдсека за историју Филозофског факултета у Никшићу, на чему им искрено захваљујем. Она представља скуп једног обимног истраживања становништва, људи и простора Ратинског краја.
Хтео сам да овековечим вредни народ Ратине, јер ово село је специфично по много чему. Има богату историју, традицију, културу као и бројне географске специфичности. У наше време сведоци смо бројних сеоских крајева у нашој земљи где се полако али сигурно развија тзв. сеоски туризам. Ратина је препуна природних лепота са зачетком сеоског туризма. У књизи сам изнео неке предлоге како да то заживи.
Ако ова књига буде макар и мали подстрек за дугорочно осмишљавање плана за још бољи напредак нашега села, посебно демографско популационе политике, која се и даље неоправдано занемарује, онда ће и мисија ове књиге бити успешна.
Изузетно сам захвалан свима онима који су ми пружили било какве информације, и помоћ за настанак ове књиге.
Аутор
Ратина
Географски положај, природне специфичности, порекло имена
Ратина се налази у средишњем делу данашње Србије у општини Краљево, и припада Рашком округу. Налази се на 43° 42′ 03” северне географске ширине (С Г Ш), и 20° 45′ 02” источне географске дужине (И Г Д), а захвата висински појас од 280 м надморске висине. Најнижи део насеља лежи на 185 метара надморске висине, док највиши део насеља лежи на 325 метара надморске висине. Овај географски положај је врло повољан и утицао је на то да је Ратина као насеље било насељено од прастарих времена.
На повољан географски положај утиче и то што се Ратина налази на само 5 км од Краљева, као и близина Врњачке Бање, и налази се на саставцима двеју великих река Ибра у Западну Мораву. Ова чињеница условила је да насеље Ратина обилује плодном пољопривредном земљом. То је карактеристично за насеља која се налазе у долинама река, наиме познато je да се овај простор око река повремено плави где се налазе оранице и данас, не тако често као пре. У прошлости је долазило до великих изливања река на простору данашњих ораница које се све скупа називају Дивље поље, то нам показује и велики број пронађених седиментних слојева, за време археолошких ископавања која је вршио Народни Музеј Краљево. Све је то утицало да се тај простор данашњих ораница окарактерише као врло плодно земљиште за разне пољопривредне културе.
Сем могућности богате пољопривреде, због близине двеју река Ибра и Западне Мораве које обилују речном рибом пружа се могућност риболова. Ове реке су богате следечим врстама риба : клен, белица, сом, штука, шаран, скобаљ, мрена и тд... Ратинско подручије је у прошлости обиловало шумом, па су археолошки налази препуни налаза костију разне дивљачи што нам говори да су се наши преци бавили и ловом. У данашње време шума се свела на шумарке подручија око река, а лов је присутан и данас али избор дивљачи је ограничен.
Ратина је насеље познато још од давних времена, насељеност овог простора можемо пратити још од праисторије како нам сведоче поменута археолошка истраживања па све до данашњих дана. Дакле насеље Ратина је насељено одувек, томе је вероватно узрок повољан географски положај, могућност обраде квалитетне пољопривредне земље, могућност лова и риболова.
Први пут Ратина се као насеље помиње у писаним документима 1220. Године као посед манастира Жиче. Када је свети Сава 1219. Године у Никеји од никејског патријарха и цара добио признање српске православне цркве као аутокефалне, Сава је са својим братом Стефаном Првовенчаним приступио изградњи манастира Жиче, у који је сместио седиште српске православне цркве. Манастир Жича је изграђен за врло кратко време, и у њега је било смештено седиште српских архиепископа.
Манастир је био предвиђен и за крунисање српских владара, у њему је крунисано седам владара из лозе Немањића. Схвативши важност манастира у државном и духовном смислу за Србију, краљ Србије Стефан Првовенчани је богато даривао манастир, што у злату и сребру то и са огромним манастирским поседом, у који је спадала и Ратина.
Назив Ратина је антропонимског порекла (значи да је мотивисан личним именом људског бића), изведен је од личног мушког имена Рата. Сматара се да су називи насеља у чијој су основи лична имена у прошлости изведена од личног имена феудалца или ислуженог војника коме су припадали као посед као и имена других првооснивача.
Није остало забележено да ли је Рата био феудалац на овом простору, што је мало вероватно јер би сигурно био забележен као управник у неком писаном извору, врло је могуће да је био војник и да је после војне службе добио посед као награду, као и да је после његове смрти све припало владару, ако није оставио потомство.
Сељаци који су живели и радили тј. обрађивали земљу у то време у Ратини били су на манастирској земљи, и били су дужни да дају манастиру део прихода односно да издржавају манастир.
Ратина је била манастирски посед све до доласка турака, када манастир губи сва своја богаства и практично престаје да постоји, монаштво бива прогоњено, српски феудалци нестају, а место њих долазе турски са својим наметима српском становништву.
Неолитско насеље у Ратини
Површински налази и налази са археолошких ископавања спроведених од стране Народног музеја у Краљеву током осамдесетих година прошлог века као и налази из 2007. Године потврдили су да се ради o винчанском локалитету.
Археолошки налази са најновијих истраживања која је Народни музеј у Краљеву спровео 2007. Године показују активност тога простора и у млађем1 гвозденом добу, непосредно пре доласка Римске империје на ово тло.
Са свом документацијом, и литературом коју сам прибавио од стране Народног музеја у Краљеву, у овом раду сам објединио археолошка ископавања и налазе из осамдесетих година прошлог века и најновија ископавања и налазе из 2007. Године.
Битно је напоменути да неолитско насеље у Ратини обухвата два значајна периода развоја винчанске културе, пре свега финално неолитску фазу са краја Винча2 - Тордош II, и почетка Винча – Плочник II трајући до краја Плочника II.
2.1. Истраживања 80-тих година XX века
Обимна заштитна истраживања праисторијског локалитета Дивље поље у селу Ратини код Краљева, која су у оквиру трогодишњег научно-истраживачког пројекта обављена у току 1982. И 1983. Године, потврдила су да се на овом терену налазе остаци винчанског насеља и пружила значајне податке за ближе упознавање проблематике ширења винчанске културе и правца комуникација финалнонеолитског периода централног Балкана3.
Сам локалитет је лоциран на високој речној тераси, на десној обали Ибра, код његовог ушћа у Западну Мораву. Својим положајем насеље је било природно брањено стрмим обронцима терасе ка северној и источној страни, до чијег су подножја сигурно досезале високе воде у време изливања реке.
На јужној граници насеље је било окружено ширим ровом, код кога, због хемијског састава земљишта, није било могуће констатовати остатке палисада4. Овај ров, као и простирање површинских налаза сугеришу овални облик насеља, чија источна граница знатно, одступа од моравске ивице терасе. Према теренским запажањима површина насеља се може проценити на око два хектара, при чему постоје индиције да је оно у својим појединим фазама унеколико мењало свој обим.
На површини обухваченој истраживањима јасно су се могла уочити два основна грађевинска типа насеља : старије – земуничко и млађе – са надземним објектима. Оваква привидна сличност у следу типа арихитектуре са самом Винчом ни у ком случају не сме бити доведена у било какву директну аналогију, самим тим што земунице у Винчи припадају старчевачком слоју, бар како то показују стратиграфски најдубљи налази.
Oткривене земунице5 у Ратини указују на вишећеличне објекте релативно велике површине и до 40 м². Својим дном оне су сезале до дубине од 1,50 – 1,70м. Подови у две откривене земунице формирани су помоћу слоја жуте масне иловаче, наношене на лесну површину, која се јавља на релативној дубини од 2,40м.
У једној земуници, о којој је реч, откривени су остатци калотасте пећи, која је према налазима недовољно печеног и због тога одбаченог керамичког матерјала,служила је са сигурношћу као керамичка пећ за печење глине.
Млађе насеље са надземном архитектуром, имало је према садашњем стању истраживачких радова сигурно две сукцесивне грађавинске фазе. Kуће су биле већих димензија, а грађене су без темељне стопе, са кочевима једноставно пободеним у мање јаме, фундиране речним облутцим. Поједини стамбени објекти, а то се односи, пре свега, на оне из старије фазе надземне градње, имали су подове од лепа са потпатосницима од дрвених облица. И у надземним објектима констатовани су трагови калотастих пећи6, а као битан детаљ су пронађени фрагменти кућног лепа и трагови боје белих и плавих тонова, што је иначе карактеристично за плочничке слојеве у самој Винчи.
Керамички налази у Ратини обухватају појаве које се срећу од Винче – Тордош II до краја Винче –Плочник, обухватајући и неке детаље карактеристичне за тзв. Градачку фазу.
Керамика фине фактуре је малобројна и заступљена је претежно судoвима који се сврставају у групу биконичнх здела и мањих ваза. Ово посуђе је мрке до сјајно – црне боје и веома је често орнаментисано канелуром, која се по правилу, концентрише на горњем конусу суда.
Луксузна црнополирана керамика се везује за старије слојеве насеља и веома често је праћена знацима власништва, који су по правилу лоцирани на доњој страни посуде или на доњем конусу. Ови знаци власништва не престају ни у вишим слојевима али се ту јављају на керамици знатно грубље фактуре, што се тумачи као престанак израде посуђа у финој фактури. Поред судова нормалне величине, у Ратини се наилази и на већи број минијатурних судова, за које се сматра да су судови прелазног типа.
Поређењем налаза у Ратини са матерјалом који потиче са других винчанских локалитета, на првом месту се уочава сличност са матерјалом из Плочника и Црнокалачке баре7. Што нам сигурно говори да је реч о дубоком продору утицаја са запада на исток, али се истовремено може закључити и велики број сличности који повезују ратинске налазе са матерјалом из Напреља код Новог Пазара. Пример за то је : из Напреља су нам познати примерци здела са тродираним ободом и орнаментом на унутрашњој страни, који се јављају као карактеристика градачке фазе, а има их и у Винчи и у Ратини.
Тиме се показује да Ратина, лежећи на раскрсници путева север – југ и запад – исток, преузима многе елементе који су мање или више карактеристични за поједине фацијесе винчанске8 културе постајући место где се под више утицаја формира специфични конгломерат детаља, који, можда, воде ка стварању једне изразито богате локалне варијанте.
Интересантно је када је реч о керамици и њеним облицима свакако је изузетан мали број фрагмената украшених урезаним линијама и пунктирањем, као и изразито одсуство полихромије. У Ратини преовлађује као украс готово искључиво канеловани украс, који је веома богат и јавља се чак и на матерјалу изразито лоше фактуре док се целокупан колорит ицрпљује у небројеним варијантама black topped керамике, која даје примере од мрко – жуте до црне боје печења.
У изузетно бројном литичком матерјалу из Ратине може се издвојити глачано камено оруђе, где се у групи камених секира јасно диференцирају изузетно ретки примерци чекић – секира са отвором за држаље и далеко бројнија група глачаних и приглачаних чекић – секира без отвора.
Ратина је такође специфична и по појави још два типа секира, и то Д1 и Д2, односно трапезна и троугаона9 секира, које се у винчи јављају од 7,9 – 4,6 м. Овом архаичнијем матерјалу свакако треба придружити и појаву шиљака за стрелице, које су карактеристичне за винчанске слојеве 8,5 – 4,5 м, као и један изванредан буздован од мермера, који своју паралелу у Винчи налази на коти од 6,2 м.
Камени материјал прати појаве које се констатују у керамици и не одступа од датовања заснованог на основу керамичког матерјала, тј. Винча – Тордош II – Винча – Плочник II.
Најзад треба истачи да се у слојевима у Ратини налази и велики број пљоснатих речних облутака, који су, по правилу, симетрично окрсани на дужим бочним странама.
Специфичност хемијског састава земљишта онемогучила је проучавање налаза од кости и рога, који су судећи по налазима каменог глачала, били произвођени на самом локалитету.
Када је реч о елементима духовне културе међу покретним налазима локалитета Дивље поље у Ратини, свакако су најбројније заступљење антропоморфне фигуре, које се овде срећу у неколико различитих варијанти. Тако међу њима можемо разликовати наге и обучене, затим мушке и женске и, најзад стојеће и седеће. Овде постоји јасна корелација између стилских одлика фигурина и типолошких одлика осталог покретног матерјала, чиме се пластика10 из Ратине уклапа у развојну схему винчанске пластике уопште. Поред антропоморфне пластике, у ратинском насељу констатовано је постојање зооморфне пластике као и њеног посебног облика –зооморфне звечке.
По свему судећи, утицаји, који су текли прреко овог пункта, нису за занемаривање, што показује и велики број паралела између ратинских матерјала и матерјала централне Србије, али и са матерјалом који нам је познат из Напреља, Фафоса и Предионице, што ће речи са косовском варијантом винчанске културне групе.
2.2. Истраживања 2007.године
У марту 2007. Године током изградње моста на обилазници око Краљева извођач радова је багерима, ради експлоатације шљунка, девастирао североисточни руб локалитета читавом висином речне терасе на свега стотинак метара северно од сектора који је Слободан Валовић ископавао 1982 године. На интервенцију завода за заштиту споменика културе Краљево радови су обустављени.
У одрону испод ископа нађена је већа количина фрагментоване црвене керамике из фазе Винча – Плочник11 и знатна количина лепа, а на санин профилима су јасно видљиви укопи двеју земуница и једне јаме. Од посуда из ископа делимично је сачувана здела са увученим ободом и цик – цак линијом и фрагмент биконичне зделе са цилиндричним вратом. Такве форме су карактеристичне за винчанске слојеве на Дивљем пољу.
Да би се стекао бољи увид у археолошку ситуацију почетком априла 2007. Године на западном рубу локалитета Дивље поље спроведено је геоелектрично скенирање. Резултати овог скенирања указали су на постојање зоне расутог слоја археолошког матерјала у првих педесетак метара дужине трасе од села ка речној тераси.
У периоду од 18. До 30. Априла 2007. Године спроведена су заштитна сондажна ископавања западног руба локалитета Дивље поље у Ратини. Отворене су три сонде : прва и трећа у близини руба речне терасе, а сонда два у последњем сегменту трасе ближе кућама у селу.
У првом културном слоју12, дакле слоју саме оранице која се интезивно обрађује деценијама, спорадично се јавља уситњена винчанска керамика која има непосредних аналогија у керамици датованој у фазу Винча – Плочник из ранијих кампања Дивљег поља. Добар део ове керамике је нагорео. Може се издвојити минијатурна здела чији је профил готово комплетно очуван. Овај тип минијатурне посуде има своје аналогије на локалитету Дивостин – фаза Дивостин II која је синхрона са животом на Дивљем пољу.
Међутим већина пронађених фрагмената керамике у првом културном слоју не припада винчанској култури, већ указује на сасвим другачији карактер налазишта. Наиме реч је о керамици халштатске традиције, углавном кухињској, фрагментима лонаца црвене, црвено – мрке, и сиво – мрке боје печења, од глине са примесама ситног песка и кварца, која се најближе ослања на суседни Кованлук, насеље старијег гвозденог доба, које се налази на 2 км западно од Дивљег поља.